Нови Сад – Свечано отварање изложбе „Хероине у балканским и Првом светском рату“

У Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у среду 5. априла 2017. године, у 19 часова, поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, биће отворена изложба под називом “ Хероине у балканским и Првом светском рату „.

Милунка Савић

Аутори изложбе су Предраг Павловић и Алекса Зарев  из Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца из Београда уз сарадњу са Министарством одбране.

Организатори изложбе су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад www.srpskidobrovoljcins1912-1918.org и Историјски архив Града Новог Сада  www.arhivns.rs

На отварању изложбе ће говорити Бора Новаковић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца из Зрењанина и Петар Ђурђев, историчар и директор Историјског Архива Новог Сада. Изложбу ће отворити др Милан Мицић, историчар и књижевник из Новог Сада. У музичком делу програма наступиће Певачко друштво „Јутро“ из Новог Сада. Публика ће ову изложбу моћи да погледа до 21. Априла.

ЈУНАКИЊЕ. У одбрани српског народа, заједно са својим очевима, браћом и мужевима, бориле су се и жене. Многе од њих облачиле су војничке униформе и, под својим или туђим именом, учествовале у крвавим биткама Великог рата. Василија Вукотић, кћерка сердар Јанка Вукотића, била је једина жена-учесница Битке на Мојковцу; добровољац Милица Миљанов, осветлала је образ свом оцу војводи Марку Миљанову, а Живана Терзић је у српској војсци достојно заменила свог погинулог брата…

Изложба „Хероине у балканским и Првом светском рату“ настала је захваљујући групи аутора Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца из Београда. Говори о женама које су током Првог светског рата дале велики допринос, поднеле огромне жртве и задужиле Србију и свет. На 17 паноа представљене су наше хероине попут Милунке Савић, Надежде Петровић, Јелене Шаулић, Радмиле Милошевић, Анђе Шћепановић, Лепосаве Младеновић Белосајке и других.

Такође, на паноима су представљене и жене из других земаља које су дошле у помоћ српској војсци и народу, као ратнице, санитетско особље или хуманитарне раднице, које су допремале помоћ, прикупљале новац и слале га у Србију, или су лично долазиле и остајале са српским народом, попут Флоре Сендс, Евелин Хаверфилд, Елси Инглис и многих других.

Јубиларне годишњице

ЈУБИЛАРНЕ ГОДИШЊИЦЕ КОЈЕ УДРУЖЕЊЕ ПРИПРЕМА И ОБЕЛЕЖАВА СВАКЕ ПЕТЕ ГОДИНЕ

  1. Учешће ратних добровољаца у балканским ратовима;
  2. Учешће ратних добровољаца у Првом светском рату, с посебним освртом на одбрану Београда 1914. и 1915. године;
  3. Оснивање Прве српске добровољачке дивизије у Одеси 1916. године и њено ратовање у Добруџи;
  4. Освајање Кајмакчалана1916. године и погибија Војводе Вука;
  5. Топлички устанак 1917. године;
  6. Долазак ратних добровољаца из прекоморских земаља и Русије на Солунски фронт;
  7. Југословенска дивизија у пробоју Солунског фронта и ослобођењу Србије.

Неговање традиције

ОБЛИЦИ НЕГОВАЊА ТРАДИЦИЈА

1. ПОДИЗАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ СПОМЕН – ОБЕЛЕЖЈА

Полазни ставови:

– У сваком добровољачком насељу у коме постоји организација Удружења пожељно је имати спомен – обележје (споменик, спомен – чесма, спомен – плоча) начелно са именима ратних добровољаца из места оснивања организације и околине, као и решено питање одржавања.

– Подизање и одржавање спомен – обележја начелно се реализује без ангажовања буџетских средстава локалне самоуправе и државе Србије, па су основни извори финансирања: донације, добровољни прилози и остварени приходи организација и добровољни рад.

– Афирмативним радом организације и угледом који се таквим радом стиче у окружењу и код органа власти обезбедити сагласност за именовање једне улице „Добровољачком“, а по могућности и трга „Добровољачки“.

– У насељима у којима не постоји организација Удружења, а која су ослобађали или бранили ратни добровољци, бригу о спомен – обележјима (дизање, одржавање), називима улица и трговима, ако их има, преузима Секретаријат Удружења.

Одржана изборна скупштина

Среда, 22.02.2017.

Одржана свечана изборна скупштина  УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912 – 1918 ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА – ОБИЛИЋ 1912-1918 НОВИ САД.

Место: КУД „Вила“, Јована Цвијића 7  (Салајка), Нови Сад

Циљеви удружења су неговање успомене и традиције на дела српских ратних добровољаца 1912-1918 и њихово чување од заборава.

Неговање традиције

Неговање вековних традиција ратног добровољаштва основни је и најзначајнији задатак Удружења јуче, данас и сутра.

  1. Подизање и одржавање спомен – обележја (споменици – спомен плоче);
  2. Обележавање добровољачких јубилеја;
  3. Сарадња са научним институцијама и научним радницима на прикупљању, обради, архивирању и истраживању историјске грађе о добровољачком покрету;
  4. Припрема, организација и одржавање научних скупова, округлих столова, научних конференција и издавање зборника радова;
  5. Сарадња са СПЦ и родољубивим организацијама у земљи и иностранству на реализацији (обострано значајних) активности;
  6. Издавачка делатност и промоција издања:- Едиција „Верници отаџбине“

    – Часопис „Добровољачки гласник“

    – Публикације

    – Израда ТВ филмова.

  7. Историјско – туристичка путовања;
  8. Неговање родољубља- Образовно – васпитне установе

    – Шира јавност

    – Организације Удружења.

Задаци Удружења

– Окупља ратне добровољце национално ослободилачких ратова српског народа који су се жртвовали за слободу, као и оне који су спремни да без икаквих услова бране своју отаџбину.

– Чува успомене на погинуле и умрле добровољце одајући им у свакој прилици дужно поштовање.

– Организује и учествује у подизању и одржавању споменика (спомен – обележја), гробова и гробаља добровољаца.

– Доприноси очувању историјских вредности ослободилачких и одбрамбених ратова Србије, Црне Горе и Републике Српске, посебно оних у којима су добровољци имали значајнију улогу.

– Учествује у јубиларним и другим прославама, као и пригодним манифестацијама у Србији, Црној Гори, Републици Српској и у иностранству, поводом годишњица славних битака, историјских догађаја и личности из наше историје.

– У сарадњи са сродним Удружењима, ради на изједначавању права ратних добровољаца свих националноослободилачких ратова.

– Посредством надлежних савезних и републичких органа, брине о статусу добровољаца (материјална, социјална и друга права), а посебно добровољаца инвалида и породица погинулих добровољаца.

– Зависно од финансијских могућности, помаже породице погинулих и умрлих добровољаца, добровољце инвалиде, као и добровољце слабијег имовног стања.

– Користи све правне и законске могућности ради бржег враћања имовине Савеза ратних добровољаца балканских ратова и Првог светског рата, као и имовине ратних добровољаца конфисковане после Другог светског рата.

– Трајно прикупља и објављује спискове свих добровољаца националноослободилачких ратова и историјску грађу ради издавања монографија добровољачког покрета и спомен – књига.

– У складу са могућностима, пружа помоћ српском народу на свим српским етничким просторима у праведној борби за његов опстанак.

– Оснива и омасовљује организације и секције Удружења.

– Гаји, негује и развија другарске и пријатељске односе међу члановима, заснованим на високоморалним ликовима предака, личном поштењу и одговорности за преузете обавезе и задатке, као и стварању предуслова за ширу афирмацију Удружења и добровољачког покрета у целини.

Задаци Удружења

– Окупља ратне добровољце национално ослободилачких ратова српског народа који су се жртвовали за слободу, као и оне који су спремни да без икаквих услова бране своју отаџбину.

– Чува успомене на погинуле и умрле добровољце одајући им у свакој прилици дужно поштовање.

– Организује и учествује у подизању и одржавању споменика (спомен – обележја), гробова и гробаља добровољаца.

– Доприноси очувању историјских вредности ослободилачких и одбрамбених ратова Србије, Црне Горе и Републике Српске, посебно оних у којима су добровољци имали значајнију улогу.

– Учествује у јубиларним и другим прославама, као и пригодним манифестацијама у Србији, Црној Гори, Републици Српској и у иностранству, поводом годишњица славних битака, историјских догађаја и личности из наше историје.

– У сарадњи са сродним Удружењима, ради на изједначавању права ратних добровољаца свих националноослободилачких ратова.

– Посредством надлежних савезних и републичких органа, брине о статусу добровољаца (материјална, социјална и друга права), а посебно добровољаца инвалида и породица погинулих добровољаца.

– Зависно од финансијских могућности, помаже породице погинулих и умрлих добровољаца, добровољце инвалиде, као и добровољце слабијег имовног стања.

– Користи све правне и законске могућности ради бржег враћања имовине Савеза ратних добровољаца балканских ратова и Првог светског рата, као и имовине ратних добровољаца конфисковане после Другог светског рата.

– Трајно прикупља и објављује спискове свих добровољаца националноослободилачких ратова и историјску грађу ради издавања монографија добровољачког покрета и спомен – књига.

– У складу са могућностима, пружа помоћ српском народу на свим српским етничким просторима у праведној борби за његов опстанак.

– Оснива и омасовљује организације и секције Удружења.

– Гаји, негује и развија другарске и пријатељске односе међу члановима, заснованим на високоморалним ликовима предака, личном поштењу и одговорности за преузете обавезе и задатке, као и стварању предуслова за ширу афирмацију Удружења и добровољачког покрета у целини.

Удружење ратних добровољаца 1912 – 1918. њихових потомака и поштовалаца

Петар Јовић председник Удружења

Основано септембра месеца 1990. године у Београду као наследник Удружења добровољаца 1912 – 1918. године

Допуном назива организације додавањем потомака и поштовалаца обезбеђена је будућност Удружења имајући у виду биолошки нестанак ратних добровољаца из Великог рата Србије.

Задатак:
Окупљање још живих ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца ради чувања успомена на изгинуле и помрле ратне добровољце, припремом и издавањем Поменика српских ратних добровољаца 1912 – 1918. као и других издања њима у славу.

Амблем Удружења

Преко органа државе још упорније наставити са захтевима за повраћај добровољачких права стечених законом о ратним добровољцима Краљевине Југославије из 1928. године.

Започети са новом серијом часописа “Добровољачки гласник“ чиме наставити традицију из 1928. године у Савезу ратних добровољаца Краљевине Југославије.

Удружење добровољаца 1912 – 1918. године

Бранко Пешић
председник
Градског одбора Београда

Основано у Београду 1969. године на Видовдан, као наследник Савеза ратних добровољаца 1912 – 1918. Краљевине Југославије под измењеним именом, захваљујући угледу академика Кашанина, официра, ратног добровољца са Добруџе и Солуна и ондашњем председнику Градског одбора Београда Бранку Пешићу

 

 

Академик
Радивој Кашанин
председник Удружења

Задатак:

Окупљање после 22 – годишње тортуре живих ратних добровољаца из балканских ратова и Великог рата Србије, ради чувања успомена на изгинуле и помрле ратне другове и, у складу са могућностима, пружање помоћи угроженим члановима.

Амблем Удружења

Савез ратних добровољаца 1912-1918 Краљевине Југославије

Председник Савеза
Лујо Ловрић

Основан после Великог рата Србије у Београду.

Задатак:
Заштита интереса ратних добровољаца учешћем у изради Закона о ратним добровољцима, организација помоћи породицама ратних добровољаца и инвалидима, стручна помоћ органима државе у попису ратних добровољаца и омасовљење организације.

 

Александар Карађорђевић,
краљ СХС – Југославије

Рад Савеза окупатор забрањује одмах по успостављању окупационог система 1941. године.

Обнову и наставак ове родољубиве организације не дозвољава власт у ФНРЈ по завршетку Другог светског рата.

Одлуком о забрани рада јуна 1947. године држава конфискује сву имовину, а целокупну архиву уништава.