Јадовно, јул, 2017…јер у сећању увек живе
Српска Атина. Град на левој обали Дунава. Док већина људи ужива у вечерњој свежини једног петка, аутобус на окретници стрпљиво чека своје путнике. Путнике који су се одлучили на дуг, поклонички пут. Жеља да се поклоне сенима настрадалих је била довољно јака да предстојећу ноћ проведу заједно. У току путовања ређала се ниска пригодних рецитација и текстова о местима која су их чекала.
Организатори молитвеног скупа „ Дан сећања на Јадовно 1941-2017“ су Удружење грађана „Јадовно 1941.“ из Бања Луке и Београда и Епархија горњокарловачка. Јадовно је део комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг.
Лика. Прва помисао – камен, пустош, сивило. Ипак, Лика је земља посебних људи. Људи које је таква природа обликовала. Снажне, јаке, чврсте и одважне. Као Никола Тесла. Истовремено и пуне љубави за своје ближње. Нажалост, делић југозапада Лике крије нешто страшно. Језиво. И само име му каже – Јадовно. Велебит. Планина о којој је Мирко Королија написао: “ Импозантан, стамен, видљив са најдаљих страна копна за собом и мора пред собом, он, сав тамно-модар, у својим врховима осветљеним снегом и сунцем, чува још увек трагове нечег девичанског”,ни не слутећи да ће Велебит осму деценију чувати тела преко 40.000 људи којима је мученички прекинут овоземаљски живот. Јаме су постале њихов дом, а Шаранова јама је једна од њих.
Први јул – друга земља. Након питоме равнице – оштар камен и набујале шуме у зеленилу. Шаранова јама. То је прво место на коју су поклоници стигли. Ту су парастос служили свештеници Епархије горњокарловачке. Молитвеном сећању и одавању почасти присуствовали су и г. Милорад Додик, председник РС и г. Младен Иванић, члан Председништва БиХ. Након парастоса, пешке, кроз велебитске врлети, око 6 км нас воде до јаме под Гргиним бријегом, једној од 32 регистроване јаме. Пењући се велебитским врлетима, присећања како су они прошли…да се не понови..и не заборави… Уз јаму је постављен дрвени крст и одслужен мали помен. Од 32 јаме спелеолошки су истражене само 3. Село Смиљан је следеће одредиште. Оно је изнедрило светско име српског – личког порекла, из породице свештеника – Николу Теслу. И са очеве и са мајчине стране Тесла је у својој фамилији имао 56 православних свештеника. Дете чији су проналасци променили свет и који се по причи у детињству плашио једино гусана. У Смиљану се налазе родна кућа Николе Тесле и храм посвећен Светим апостолима Петру и Павлу у којој је крштен. Пут је даље водио до реке Лике, где се налази село Медак. Ту постоји храм посвећен Усековању главе св. Јована Крститеља. Некада једно од највећих села. Свештеник и мештани су припремили окрепљење. Када споменемо село Медак, не можемо да се не сетимо „Медачког џепа“ и септембра 1993. године. Овде је посета Лици завршена…следи повратак…тишина. Свако сам са својим мислима и утисцима.
Ово молитвено сабрање је по осми пут, било са благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима. Превоз и остале трошкове путовања финансирало је Удружење Јадовно 1941. из Бања Луке а организатор поласка путника из Новог Сада је било Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић“ – Нови Сад.
Јул, 2017.
Удружење ратних добровољаца 1912-1918
њихових потомака и поштовалаца – „Обилић“ – Нови Сад
