Прослављена слава Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“- Нови Сад

Прослављена слава Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“- Нови Сад

Када је он стигао на земљу, хришћанска васељена је била у прогону (4.в). Димитрије, јединац, постављен је за царског намесника са циљем да прогони хришћане. Он напротив јавно исповеда веру у Христа и страда за Њега.Чудима његовим нема краја, као и многих исцељењима болесних над чудотворним и мироточивим моштима.

Као што св. Димитрију привид овоземаљске војничке славе није помутио духовни вид и љубав према Богу, тако је и љубав према Отаџбини била испред свега добровољцима у годинама које су иза нас. Многи су положили животе да бисмо ми данас могли да кажемо-ово је наша земља.Србија. Први помен добровољаца нас враћа у 1903. годину, а чланска књижица бр.1 уручена је краљу Петру I Карађорђевићу. До данас Савез је више пута мењао име, а данас је то Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца. Слава- Видовдан.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових  потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад је подружница централног Удружења из Београда. Прославља Митровдан, као знак сећања на  улазак српске војске у Нови Сад 1918 године. Српска војска је на Митровдан 1918. године била надомак Новог Сада, а 9. новембра 1918. године јединица Седмог пешадијског пука Војске Краљевине Србије, предвођена мајором Војиславом Бугарским, умарширала је у Нови Сад.

Уочи празника св. Димитрија, 7. новембра л.Г. 2017 окупили смо се да се помолимо и достојно обележимо Славу. Професор историје из Новог Сада, г-дин Петар Ђурђев, одржао је предавање на тему „99 година од уласка српске војске у Нови Сад – 1918 године“  и сликом и речју нас вратио у тај период. Након тога, колач и славско жито је освештао презвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма у Новом Саду. Молитвени чин је пратило одговарање свих присутних, што је допринело посебној молитвеној и свечаној атмосфери. Након освећења, о. Жељко се обратио пригодном беседом и честитао председнику и члановима Славу и пожелео свако добро и успех у наредним активностима.

У наставку је уследио пријатан разговор уз домаће послужење које су припремиле чланице Удружења.

 

Новембар, 2017.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ДР. МИЛАНА МИЦИЋА У МОШОРИНУ

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ДР. МИЛАНА МИЦИЋА У МОШОРИНУ

Наше Удружењe ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца  „Обилић“ – Нови Сад је у последњим данима октобра имало велико задовољство да присуствује изузетној промоцији књиге и корисном предавању нашег уваженог члана удружења др Милана Мицића „Незапамћена битка-српски добровољци у Русији 1914-1918” у Мошорину. Заједно са аутором књиге на књижевно вече отпутовали су: Дарко Милојковић, Батрић Ћаловић, Младен Максимовић и Драган Видојковић у мало, али чувено војвођанско место, у општини Тител, у Јужнобачком округу, из кога потичу знаменици попут књижевнице-академика Исидоре Секулић и великог српског народног трибуна, борца и градоначелника Новог Сада Светозара Милетића.

У недељу 29. октобра 2017. године, у Храму Силаска Светога Духа на апостоле у Мошорину, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Бачког Г.Г. Иринеја, одржана је промоција књиге „Незапамћена битка-српски добровољци у Русији 1914-1918”. историчара др Милана Мицића, помоћника покрајинског секретара за културу. Домаћин ове књижевне вечери била је Црквена општина мошоринска која показује велико прегалаштво и осећај за националне и традиционалне вредности српског народа и наше земље. Изражена је саборна заједница Црквене општине мошоринске која негује слободарски дух српског народа, хришћанске врлине и подсећа на ратничку, славну историју својих предака. Највећу заслугу за организовање културно-историјских вечери у Мошорину имају неуморни прегалац и срдачни мошорински парох отац Бошко Маринков као и вредно мошоринско удружење „Друштво Шајкаша вожд Ђорђе Стратимировић“.

Говорећи о својој књизи, у пуном мошоринском храму, међу пажљивим слушаоцима и благочестивим домаћинима мошоринским, др Милан Мицић је изразио велику благодарност Његовом Преосвештенству Епископу Бачком Г.Г. Иринеју, што је добио прилику и благослов да своју књигу представи у Храму, окружен Богом, иконама и топлином православља. На свој студиозан, темељан и богатоинформативан научно-историјски начин аутор књиге је дочарао читаво једно славно време српских добровољаца у време Првог светског рата. Иако је предавање др Мицића трајало више од сат времена мошорински посетиоци храма су без даха слушали о чудесним, храбрим и племенитим судбинама српских добровољаца. Наш надахнути историчар и писац је још једном пренео своје изузетно познавање овог највеличанственијег периода новије српске историје, а, такође, читајући одломке исповести српских добровољаца дочарао сву трагику, јунаштво и величину жртвовања малих-великих људи херојског периода Великог рата.

„Књига Незапамћена битка описује животни и ратни пут неколико десетина хиљада Срба, који су се, бивајући држављани Аустроугарске, нашли на источном фронту, очи у очи са својом православном браћом Русима,на супротним странама и у различитим рововима. Дирљива сведочанства потомака тих војника описују нам српску муку и пут од аустријске војне капе до српске шајкаче, јер готово сви војници Срби у редовима аустроугарске војске су прешли на страну Руске царске војске и формирали Прву српску добровољачку дивизију, која ће касније имати велику улогу у пробијању Солунског Фронта. Њихов животни пут је преточен у ову прелепу књигу.“

Чланови нашег удружења остали су након књижевне вечери са домаћинима овог догађаја још пар сати на топлом пријему-дружењу. На ово књижевно вече дошли су и удружења српских добровољаца из других места Војводине, као што су удружење из места Сирига и Војводе Степе. Успоставили смо нове контакте и сарадњу са мошоринским удружењем  „Друштвом Шајкаша вожд Ђорђе Стратимировић“, са жељом да пробудимо колективну свест и увек изнова подсећамо на значај дела и подвига српских добровољаца од 1912-1918. у нашем напаћеном, страдалном, витешком и слободољубивом народу српском.

Текст сачинио

Батрић Ћаловић

уочи апостола и јеванђелисте Светог Луке