Одржано предавање: Балкански ратови и одјеци код Срба у Аустро-Угарској монархији 1912-1913

Одржано предавање: Балкански ратови и одјеци код Срба у Аустро-Угарској монархији 1912-1913

У Историјском Архиву Града Новог Сада,  7. децембра 2017. године, одржано је предавање на тему: Балкански ратови и одјеци код Срба у Аустро-Угарској монархији 1912-1913. Предавач је био проф. др Саша Марковић са Педагошког факултета у Сомбору. Организатори предавања су били Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад  и Историјски архив Града Новог Сада. Водитељ програма је био Младен Максимовић, потпредседник Удружења.

Неколико реченица о ономе о чему се говорило на предавању:

Руководећи се доктрином националног ослобођења и државне конституалности, политичка елита Краљевине Србије је крајем прве деценије 20. века, уз снажну подршку краља Петра Првог Карађорђевића била посећена стварању савеза независних Балканских држава. Омеђен идејом „Балкан балканским народима“, овај савез требао је да створи реалну војно-политичку ситуацију за остваривање национало-ослободилачких циљева балканских хришћана. Тадашњем председнику владе Краљевине Србије, Миловану Миловановићу, захваљујући умешности и политичкој визији, пошло је за руком да оствари војно-политички савез са Бугарском упркос постојећим националним и државним несугласицама и разликама. Убрзо се овом савезу придружују Црна Гора и Грчка. Велике силе морале су пажљивије, опрезније и бираним речима да реагују на новоформирану политичку и безбедоносну реалност Балкана. Игнорисање уједињеног Балкана била је исхитрена политичка одлука која је мало коме, у том тренутку била потребна. Обезбедивши релативно повољне међународне прилике, овај Савез је отпочео рат против Турске империје у намери да дође до коначног решења тзв. „Источног питања“, односно будућности Турске и хришћана који су живели у  њој. Први Балкански рат одвијао се врло повољно и у складу са динамиком Генералштаба војске Краљевине Србије. Успешне војне операције биле су крунисане одсудним победама код Куманова и Битоља, као и ослобођењем Косова и Метохије и продором војске до обала Јадранског мора. Све ове успехе, за своје читаоце у Јужној Угарској (данашњој Војводини), врло живописно и емотивно преносили су Јаша Томић и Вељко Петровић, први за гласило Радикалне странке – Заставу, а други за гласило Либерала – Браник. Бројни извештаји који су објављени врло су драгоцено сведочанство о овом значајном историјском догађају. Тираж ових листова  илуструје заинтересованост српског становништва из Војводине за актуелни тренутак националне борбе. С обзиром на то да је империјализам монархије добио  антагонистички идентитет, а српска идеја бесповратни континуитет националног ослобођења и државног јединства, милитаристички кругови Аустро-Угарске трагали су за инцидентом који ће им омогућити слом независног српства. То се видело већ у околностима које су довеле до Другог балканског рата као и у његовом току.

 

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца  „Обилић“ – Нови Сад

 

Тел: 066/9233-069;  064/1535-936;  064/8515-996;  063/81-20-284

Имејл: srpskidobrovoljci.ns.1912.1918@gmail.com

Веб-сајт: http://srpskidobrovoljcins1912-1918.org/

Фејсбук: Удружење добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – Нови Сад