Извештај са путовања у Велики Међер, Јиндриховице и Терезин (Словачка и Чешка)

Извештај са путовања у Велики Међер, Јиндриховице и Терезин (Словачка и Чешка)

28. и 29. априла 2018. године представници Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ из Новог Сада били су на путовању где су обишли средњу Европу, велика стратишта и значајна места за српски народ из периода 1914-1918 године. Путовање је организовало Удружење „Србски светионик“ из Београда. Аутобус је кренуо из Београда где је успут покупио путнике из Новог Сада и Суботице.

Велики Међер, Словачка

Прво место на овом путовању нам је било Велики Међер, у западној Словачкој, 65 км југоисточно од Братиславе, где смо стигли рано ујутро. Ту се налази српско војничко гробље где су аустријске власти 1914-1918 имали велики концентрациони логор за утамничење Срба и других словенских народа. На том месту је сахрањено преко 5.000 српских војника и цивила.

Испред гробља су нас дочекали: Драган Стојовић, први конзул наше амбасаде у Братислави, Ласло Варга, историчар из Словачке и Стане Рибић, иначе рођени новосађанин, председник Удружења Срба у Словачкој. Сва тројица су се потрудила да нам боравак у Великом Међеру прође у најбољем реду.

Аустроугарске власти су на својој територији имале око 12 концентрационих логора, где је интернирано преко 200.000 Срба, војника и цивила, највише са подручја Шумадије, Тимочке Крајине, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Рашке… од чега је нешто мање од две трећине успело да преживи и да се врати у отаџбину. Ово показује геноцидне намере Хазбуршке монархије према Србима. У Великом Међеру, између два светска рата подигнут је споменик жртвама који су овде били затворени током четири ратне године 1914-1918. Овај меморијални комплекс спада у четири највећа војничка гробља (после Јиндриховица, Зејтинлика и Маутхаузена) који се налазе ван Србије.

Од 1946. до 2001. гробље у Великом Међеру је било тотално запуштено, чак у једном периоду претворено у тркалиште за псе. Касније, на иницијативу српских заједница у Словачкој је уређено.

Карлове Вари, Чешка

У Карловим Варима имали смо ноћење у једном хотелу. Карлове Вари су једна од најпознатијих бања у целом свету. Велики део данашње славе град дугује и изузетно лепо очуваној архитектури уоквиреној очуваном природом на околним брдима. Ту смо посетили руску цркву светих Петра и Павла изграђену у 19. веку, са позлаћеним куполама по налогу Петра Великог.

Јиндриховице, Чешка

Другог дана путовања долазимо у мало место на западу Чешке, Јиндриховице, удаљене 30 км од Карлових Вари. Ту нам је домаћим био Дејан Ранђеловић, чувар српског војничког гробља у Јиндриховцима. Он је пореклом из Зајечара, а већ дуже време живи у Карловим Варима.

Јиндриховице су до скоро биле потпуно непознате српској јавности, тачније намерно заборављене после Другог светског рата, јер су југославенске комунистичке власти скривале геноцид над Србима и у Првом и у Другом светском рату. У Јиндриховицама је сахрањено преко 8.300 Срба (војника и цивила) што га чини највећим србским гробљем ван Србије (већим чак и од Зејтинлика у Солуну).

После Великог рата, логор и подручије око њега Чешке власти су поклониле то Краљевини Југославији, које су до почетка Другог светског рата одржавале то гробље и служени су парастоси. 1931. године на десетогодишњицу од устоличења југославенског краља Александра I Карађорђевића овде је подигнут маузолеј и крипта где су похрањене кости србских мученика. Изградња није ишла очекивано брзо, али је направљена. Освештана је са водом из седам српских река: Дунава, Саве, Дрине, Мораве, Зете, Тимока и Вардара.

После Другог светског рата југословенске комунистичке власти нису водиле бригу о гробљу где су сахрањене српске жртве. Тако је било све до 1994. године када је амбасада СР Југославије покренула иницијативу за реконструкцију и уређење гробница.

Терезин, Чешка Република

Последње значајно место које смо посетили на овом путовању је био бивши затвор у Терезину, у североисточном делу Чешке. Ту смо посетили самицу у којој је био затворен Гаврило Принцип. Он је управо у том затвору скончао пре 100 година. Свој живот је дао за ослобађање Срба и других Јужних Словена од аустро-угарских завојевача, али нажалост није дочекао остварење свог сна, пошто је Први светски рат завршен седам месеци после његове смрти.

Принцип је био сахрањен ноћу у необележеном гробу на месном римокатоличком гробљу. Сахранила су га четворица аустроугарских војника, који су дали завет да ће ћутати о томе где је гроб. Међутим, један од њих, Чех Франтишек Лебл је после рата ставио чешку заставу на гроб. Принципови посмртни остаци су пренети у Сарајево 1920. године, где се и данас налазе.

Хвала Небојши на фотографијама.