У знак сећања на Русе избегле од октобарске бољшевичке револуције 1917.

У недељу, 21. новембра 2021. године, на празник Аранђеловдан, у знак сећања на Русе избегле од октобарске бољшевичке револуције 1917., организовано је планинарење за децу и одрасле почетнике на Фрушкој гори.

Планинарење је организовано уз подршку Градске управе за културу – Нови Сад.

Окупљање учесника је било у порти манастира Ново Хопово.

Пређена стаза:

Манастир Ново Хопово – Липов поток – Видиковац – Стари хотел „Венац“ – Излетиште Иришки Венац – Природњачки музеј (поставка) – Чесма у шуми – Поток Жарковац – Ливада – Језеро – Манастир Ново Хопово (око 8 km)

Планинарска акција се организовала у знак сећања на Русе избегле од октобарске бољшевичке револуције 1917.

У оквиру шетње биће одржан је историјски час на ову тему.

Руси у Србији између два рата су били свануће за српски народ.

Наш народ има пословицу која се може применити на моменат када су Руси масовно дошли у Србију, а гласи: “ Док једном не смркне, другом не сване“.

И заиста је било тако. Преврат који се 1917. догодио у царској Русији, када је она у грађанском рату престала да постоји и постала Совјетски савез, бројним њеним житељима био је велика несрећа.

Србија је дочекала завршетак Првог светског рата са 1.250.000 жртава. Победу је платила губитком од 60 % мушке популације, способних за рат, а у миру за рад и стварање потомака.

Црвена , комунистичка, бољшевичка, совјетска Русија победила је белу , царску, грађанску, и заједнички живот више није био могућ. Убиством царске породице Романових, бољшевици, црвени су хтели да покажу да се мења само биће руског народа који цара гледа одмах после Бога.

Белима је било јасно да морају да беже из земље и спасу животе.

Тако су пут Европе кренуле избеглице, око два милиона људи, од чега преко 40.000 остаје у Србији.

Слободно се може рећи да је ова река руских емиграната оживела Србију, донела јој знање, енергију, а самим тим и наду у будућност.