У недељу, 17. марта 2024. године, организовано је равничарење и ливадарење за децу и одрасле на Фрушкој гори.
Окупљање учесника је било у порти цркве Светог Николе у селу Нерадин.
Кружна стаза:
Село Нерадин – Лесна зараван Орловац – Видиковац – Манастир Гргетег – Гроб Илариона Руварца – Геолошки локалитет Гргетег – Калин поток – Кота Орњак – Етно поставка у селу Нерадин (oко 9 km)
Пешачење се организовало поводом обележавања 70. годишњице од смрти Лудвика Хиршфелда, истакнутог пољског научника, великог пријатеља српског народа и лекара – добровољца у српском војном санитету током Великог рата (1914-1918).
У оквиру пешачења одржан је кратак историјски час на ову тему.
Др Лудвик Хиршфелд је рођен 1884. године у Варшави, која је била део тадашње Руске Империје. Још као дечак је знао да ће студирати медицину и бити лекар.
У Солуну је 1917., отворена је велика „ Српска војна болница престолонаследника Александра“, односо војна болница у егзилу , од које се развила чувена ВМА (данас се налази у Београду), а др Хиршфелд, светски ауторитет за крвне групе, постао је први шеф бактериолошког одељења ове болнице у Београду.
Као лекар добровољац тражио је да оде тамо где је најгоре. Крајем 1914., било је најгое у Србији и Др Хиршфелд стиже у сам епицентар болести и страдања, у Ваљево, град масовног умирања од трбушног тифуса, у који му се придружује и жена Хана, педијатар.
„Није тамо било раскоши швајцарске клинике, али је у нама трептала нека снажна нота братства. Ни за тренутак нисмо зажалили за добровољно напуштеним швајцарским платама“. Помагали су војсци и народу, у болници испод шатора и по кућама, сналазили су се у немању какво нису осетили у свом животу.
Одбили су да напусте Србију у расулу и у дугој колони невољника који су прешли преко Албаније били си и Хиршфелдови : „Нико не зна шта су муке тешке, док не пређе Албанију пешке“.
Организатор:
Планинарско – историјска секција „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад
