У вековној традицији ратног добровољаштва у српском народу, публицистици па и историографији ратни добровољци различито су се називали, зависно од времена појаве али и идеологије, па имамо:
Фрајкоре, ускоке, хајдуке, бећаре, четнике, комите, герилце, усташе, добровољце, а вероватно зависно од локалитета и још нека имена.
Реке Дрина, Сава и Дунав прелазиле су се обострано, зависно од потреба за одбраном српског народа, понекад уз сагласност српских држава и благослов цркве, али често и без тога. Добровољаца је било и из иностранства.
Њихова заједничка карактеристика била је, по правилу, уношење духа отпора у народ у борби против завојевача без обзира на то ко он био и са каквим циљем атаковао на наше етничке просторе.
